STAZA BUĐENJA

Vi spavate


Da li spavate ili ste budni? Što je sa ljudima koje svakodnevno susrećete? Mnogi će odgovoriti da su budni i da su oni oko njih takođe budni. To je jednostavno pitanje sa lako predvidljivim odgovorom.

Nije sve onako kako izgleda. Ne postoje samo dva, već četiri stanja bića. Um i telo mogu spavati i biti budni nezavisno jedno od drugoga.

Sa budnim umom i budnim telom, čovek je zaista budan. Ako um i telo spavaju, čovek spava. Ako je um budan, a telo spava, čovek lucidno sanja. Sa usnulim umom i budnim telom, čovek hoda u snu. Postoji gradacija između ova četiri stanja, koja se kreće od hipnotisanosti i transa do dnevnih snova i zatamnjene svesti.

Opšte shvatanje što znači biti budan sakriva istinu. U stvarnosti, većina onih koji se nazivaju budnima, uopšte nisu budni. Oni su ili hipnotisani, zatamnjene svesti, hodaju u snu, sanjaju po danu ili su u stanju transa. Ono što sva ta stanja imaju zajedničko je to, da je svesno jezgro pojedinaca odsutno ili pasivno, kao list na vetru guran stimulacijama iz okruženja.

Hodanje u snu

Mi sanjamo dok fizički spavamo. Ali za mnoge se snovi ne završavaju ujutro. Ustajanje, tuširanje, jelo, rad, gledanje TV-a – sve to je nastavak stanja sna koje ostaje, u suštini, nenarušeno 24 sata dnevno.

Možete uvideti da je u stanju sna naš osećaj za realnost onesposobljen i mi usmeravamo pažnju na najbesmislenije drame i scenarije. U snu gradimo snažne „logičke“ veze, koje ne sadrže nikakvu logiku, možemo malo toga reći o tome šta se odvija u nama, činimo stvari impulsivno i nikada ne dovodimo u pitanje svoju realnost, niti posmatramo sebe.

Budući da su ljudi skloni mentalnom spavanju, dok se bave svakodnevnim poslovima, ponašaju se na isti način. Jedina razlika je u stabilnosti njihovog fizičkog okruženja. Međutim, oni su podjednako podložni sugestijama, podložni lažnoj logici i pasivno su pokorni svom okruženju kao i u stanju noćnih snova.

Posmatrajte šta ljudi čine ili govore, anegdote i tračeve koje prepričavaju, kako komuniciraju recititujući fraze iz filmova i TV-show-a, koriste banalne, uobičajene fraze bez svesnih misli ili originalnosti, pokazuju luckasto programirano ponašanje, zauzeti su beznačajnim dramama i smešteni u budalastim i dosadnim ličnostima – dok god spavaju.

Svet je mentalni azil, ali svi su previše uspavani da bi primetili ludilo. Baš kao što nećete ispitivati svoje lude snove dok ih sanjate, tako i većina ljudi ne postavlja pitanja o svojim ludim životima. Međutim, ako posmatrate sebe, usmerite fokus pažnje na sebe u sadašnjem trenutku u vremenu i prostoru i pogledate one oko sebe, videćete da oni bukvalno hodaju u snu. Želeli ste da možete posmatrati snove drugih osoba? Dakle, vaša želja je ispunjena – samo posmatrajte druge i videćete da se ponašaju na identičan način kao u snovima, jedino u stabilnom okruženju sna kakvog nudi fizički svet.

U trenutku kada zaboravite sebe i kada vas apsorbuje ono što percipirate, vi više niste budni. Vi ste zaboravili svoju svest i nalazite se u hipnotičkom transu fokusiranom isključivo na objekte vaših misli i percepcija. Od tog trenutka, vi ste predali svoju slobodnu volju i postajete nalik mašini,čije ulazne i izlazne signale određuje ono što vas trenutno zavede.

Implikacije masovnog sanjanja su očigledne. Onima koji su na vlasti je lako sa milijardama ljudi koji spavaju. Ljude koji spavaju je lako kontrolisati. Njihovo jezgro svesti egzistira u mentalnom zatvoru, potlačenog vremena, delovanja i energije. Oni poseduju samo malo ili nimalo slobodne volje, jer su odbacili svest, koja je neophodna da bi je koristili.

Beg iz Matrice

Svrha ovog članka je da vam probudi razumevanje toga ,da je biti istinski budan vrlo retko stanje, ali da je od vitalne važnosti težiti ka njemu, shvatiti neophodnost istinski budne svesti. Bez nje vaš život nije vaš, bez nje vi ćete umreti u snu. Neki kažu da je ignorantnost blaženstvo i da je smrt u snu dobra, ali te reči su besmislica.

Postoji mali korak u pravcu bega iz Matrice, Predatora, Generalnog zakona. Morate shvatiti da je većina vas bila i verovatno jeste uspavana; da oni koji spavaju žive u laži i da je vaš život bio laž; da one oko sebe koji hodaju u snu, sa svojim sitničarskim dramama i mehaničkim pozdravima ne uzimate za ozbiljno jer ne kontrošu same sebe.

Planirajte unapred i zapamtite prošle lekcije, ali nemojte se izgubiti u trenutku; jednostavno budite i delujte u trenutku, sa punom svešću o svojoj budnosti. To nije moguće činiti celo vreme, ali što više tome težite, to ćete duže uspevati ostati u lucidnom stanju.

Lucidna sećanja

Lucidnost je ključ za kontinuitet svesti i dubinu sećanja. Neki ljudi imaju dobru memoriju iako spavaju – međutim, taj tip memorije je čisto mehanički, nedostaje joj razumevanje ili nadahnuće za kreativnu upotrebu i ona se ne razlikuje od kompjuterske memorije. Kompjuterska memorija može lako biti ponovno napisana, ponovno složena, korumpirana, zamenjena ili sama sebi protivrečna, ali lucidna memorija je celovita, holografska i realna. Ta celovitost formira klicu objektivnosti iz koje druga lucidna sećanja mogu rasti i unutar sebe obrazovati konzistentno i svesno jezgro.

Tokom stanja mentalnog sna, čovekova sećanja su subjektivna. U skladu sa tim i čovekov identitet je subjektivan i sastoji se od uloge koju glumi u tom trenutku. Unutar subjektivnog uma postoji mnoštvo subjektivnih uloga koje preuzimaju vodstvo na osnovi signala iz okruženja. Sa takvim umom, ne postoji red, konstantan rast, stabilnost, kao ni objektivnost.

Staza buđenja je stvaranje jednog identiteta unutar sebe.koji će vladati nad ostalima. Taj identitet je vaše jezgro svesti, prisutna kad opažate svoju vlastitu budnost, ukorenjenu u sadašnjem vremenu i prostoru. Sva percepcija i misli koje prolaze kroz taj originalni identitet, postaju lucidne memorije, unutrašnje konzistentne i celovite. Ostajanje lucidnim dok se živi, radi, razmišlja i stvara - akumulira lucidna sećanja. Kada se prizovu, ovakva sećanja se doživljavaju u sadašnjem trenutku i sva takva sećanja obuhvataju direktno saznanje realnosti i vremena kakvo uistinu postoji, bez prošlosti i budućnosti. Linearno vreme je iluzija i naše jezgro svesti to zna. Lucidna sećanja reflektuju istinu.

Ako vežbate ostati istinski budni, lucidna sećanja će rasti sve dok ne bude dosegnuta ključna tačka kada pesma sirena utihne. Tada ćete vrlo retko biti uljuljkani i izbačeni iz stanja lucidnosti. Snaga i volja vašeg istinskog unutrašnjeg „Ja“ značajno raste i postiže svoju legitimnu superiornost nad iluzornom stvarnošću. Istovremeno, snaga vaše prisutnosti u spoljašnjem okruženju takođe raste. Nećete više biti pasivna mašinaj, već aktivni učesnik sa kreativnim uticajem.

Ne samo da padaju okovi, već i zatvor postaje otvoreno igralište.