Zlatni ljudi

Ima ljudi na kojima srebro nikada ne tamni.
Ima ljudi na kojima zlato toplije sjaji.
Ima ljudi koji znaju odgovore na sva vaša pitanja,
kako god teška ona bila.

Njih možete pitati zašto je nebo plavo i zašto drveće
uvis raste želeći dosegnuti sunce, kuda putuju reke,
ko je nas obojio i odakle cveću ime… njih možete
pitati gde to sunce spava i gde se kriju drevni
gradovi, zašto ne možete razdvojiti mleko i čaj da
opet budu kao pre nego što ste ih pomešali, ne želeći
piti ni jedno ni drugo, već nešto treće… njih možete pitati
zašto rastemo, zašto učimo, zašto se ponekad osećamo
tako svadljivima ili tužnima…
Zašto sanjamo?
Ko je stvorio oblake i zvezde, slova i brojeve, planine i mora?
Zašto ljudi stvaraju pa ruše?
Pa opet grade ispočetka?
Ne verujete?
A osećate li se vi katkada, dok ste u blizini nekih ljudi ugodno,
pametno, duhovito, plemenito, puni vrlina?
Izazivaju li, možda, neki
drugi ljudi u vama čudne osećaje neprijatnosti, hteli biste se udaljiti,
pobeći od njih ili se samo svađati sa njima jer vas ljute, a vi i ne
znate zašto?
Da, to je istina.
Ima ljudi koji izazivaju i podstiču ono najbolje u nama i drugim ljudima,
samo…ti se ljudi ne mogu otkriti na prvi pogled. Oni ne vole nositi
zlato ni srebro (a po njihovu bismo ih sjaju možda prepoznali),
jednostavno, ni po čemu se ne ističu od ostalih ljudi.. a ipak, čine
nam život lepšim, svetlijim, ispunjenijim, svrhovitijim, plemenitijim.
Katkad ih možemo prepoznati po smehu onih oko njih, ljudi ili dece,
po vedrim licima kojima su okruženi, po srećnim pričama ili pesmama,
ili po muzici kojoj uče decu. U njihovoj blizini nema mržnje, ljutnje ili
ružnih reči. Okruženi su dobrotom, a takvih ljudi ima u svakom gradu.
Oni nas uče kako živeti, kako se radovati, kako voleti.
Zovu ih Zlatni Ljudi. Svako sretne nekog zlatnog čoveka, a toga čak
i ne mora biti svestan. No, trag susreta ostaje.
Prepoznaćete ga u očima koje sjaje i u osmehu koji ostaje na licu, u lepom, smirenom
i ispunjenom osećaju sreće u grudima.
Potražite Zlatne ljude… tu su… oko nas…